Most Ljubavi u Vrnjačkoj Banji

most-ljubavi-u-vrnjackoj-banji
Most ljubavi najpoznatiji most u Vrnjačkoj Banji, jedan od najpoznatijih mostova u Srbiji, most za koji su čuli čak i oni koji nikad nisu bili u banji, mesto gde zaljubljeni parovi zaključavaju svoju ljubav katancem, a potom ključ bacaju u reku. Most kao gradjevina se ne razlikuje od od drugih mostova, betonski, sa gvozdenom ogradom, jedini u banji nije, pa zašto je on baš simbol ljubavi u Vrnjačkoj Banji, šta ga izdvaja od ostalih mostova? Postoji legenda o učiteljici Nadi i srpskom oficiru Relji koja kaže da su se pre početka Prvog svetskog rata zavoleli, radilo se o velikoj ljubavi dvoje mladih, o njihovoj ljubavi se je pričalo. Medjutim, sa dolaskom rata Relja biva prinuđen na odlazak u Grčku, kao oficir kraljevske vojske odlazi tamo na ratište. Odlazi od svoje verne Nade i zaljubljuje se lepu Grkinju, odlučuje da ostavi Nadu i raskida zaruke sa njom. Nada je bila slomljena, venula je iz dana u dan, nadala se povratku svog voljenog, ali od njega nije bilo ni traga ni glasa, umrla je od tuge. Most je nekad bio omiljeno stajalište učiteljice Nade i Oficira Relje, na tom mestu su ih viđali i divili se njihovoj ljubavi, danas na tom mostu zaljubljeni parovi sa željom da sačuvaju svoju ljubav na katancu ispisuju svoja imena, zaključavaju katanac za ogradu mosta i ključ bacaju u reku u nadi da će njihova ljubav večno trajati. Sa dolaskom novih ratova i novih stradanja legenda je bila zaboravljena sve dok Desanka Maksimović nije čula za ovu priču od meštana banje. Inspirisana tužnom pričom napisala je jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama „Molitva za ljubav“, tako je sačuvala legendu od zaborava. Desanaka svojom pesmom koja će večno živeti i zaljubljeni parovi zaključavanjem katanca na mostu čuvaju uspomenu na Nadu i Relju i jednu veliku ljubav koja se je nažalost neslavno završila, ali je svakako vredna pomena.

katanci na mostu u vrnjackoj banja
Ovo mesto je jedan od simbola Vrnjačke Banje, posećen je od strane svih generacija. Mladi ga posećuju kako bi se „zaključali“ na njemu tj. svoju ljubav, stariji zbog simpatija prema tom činu mladih i sećanja na prošle dane, prodavci katanaca kažu da i parovi u poodmaklijim godinama kupuju katance, deca pak dolaze da razgledaju imena ispisana na katancima jednog dana i oni će svoja imena tu ispisati. Od katanca kojih ima na desetine hiljada ograda se ne vidi, most je ne moguće ne primetiti, da čar bude veća katanci na odsjaju sunca dobijaju zlatnu boju. Katanci se mogu kupiti u obližnjim radnjama ili kod prodavaca kraj mosta u različitim veličinama i bojama zajedno sa ključem, ljubazni prodavci rado će pozajmiti flomaster kako biste ispisali ime Vas i Vaše voljene osobe. Mogu se kupiti katanci čak i sa tri ključa, jedan se baca u reku a preostala dva zadržava po jedna zaljubljena strana. Most ljubavi se često poredi sa fontanom želje u Rimu u kojoj se bacaju novčići radi ostvarenja želje. Zbog težine grozdovi katanaca otpadaju, radnici komunalne službe ih redovno odnose u magacin, ti katanci će biti pretopljeni u skulpturu koja će biti još jedno od obeležja Vrnjačke Banje i još jedan od simbola ljubavi. Most se nalazi u centru Vrnjačke Banje, veoma je posećen od strane turista. Svake godine na Dan zaljubljenih održava se takmičenje „Poljubi me“ na njemu i to u kategorijama: najduži poljubac, najstariji par i najatraktivniji par. Jedan mnogobrojnih događaja u banji koji je vredan pažnje. Most ljubavi je mesto koje vibrira ljubavlju, da li je to zbog ljubavne priče Nade i Relje, pesme ”Molitva za ljubav” Desanke Maksimović ili zaljubljenih parova i katanaca koji su na ogradi mosta okačili ili zbog svega po malo, presudite sami. A za to je potrebno doći i posetiti most koji godinama zavređuje ogromnu pažnju.

Molitva za ljubav

Brzo kao kratkovecne cveca liske
i ova ljubav stace da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, bože, drugi ti se mole za srecu i mir,
a ja: sacuvaj u srcu mom, zarobi,
jucerašnjeg dana nestalni pram.

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
skrinju, nacini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli srecu za se –
sve dosadašnje radosti nek se snište –
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.

Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, bože ne molim za sreću, za radost, za
slast.

Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu